Sukob u Nagorno-Karabahu - pregled situacije - 07.10.

08.10.2020. god.

Pregled dešavanja na ratištu u Nagorno Karabahu za 07.10.

Mapa spornog regiona Nagorno-Karabaha

Stepanakert i drugi gradovi Nagorno-Karabaha ponovo pod artiljerijskom vatrom - Prestonica i drugi gradovi Nagorno-Karabaha i noćas su se našli pod paljbom, izjavio je portparol Ministarstva odbrane Jermenije Arcrun Ovanisjan. On je dodao da Azerbejdžan sprema ofanzivu, gomilajući vojsku na iranskoj granici kako Karabah ne bi mogao da otvara vatru na njih.

„Ponovo gađaju Stepanakert i druge gradove Nagorno Karabaha“, napisao je Ovanisjan na Fejsbuku.

Istovremeno, portparol Ministarstva odbrane Jermenije Šušan Stepanjan izjavila je da je noću neprijatelj pokušao da se utvrdi u pravcu jugoistoka, iako nije došao do grada Džebraila, ali da su ga artiljerijske jedinice oružanih snaga Jermenije pogodile uzvratnom vatrom.

Kako je rekla, u 6:30 ujutru po lokalnom vremenu, nakon još jednog raketno-artiljerijskog napada, ostaci tri neprijateljske superteške neprijateljske brigade pobegli su sa bojnog polja, ostavivši na njemu još 60 mrtvih, kao i 22 jedinice pogođene i nekoliko desetina jedinica ispravne tehnike.

Kako je napisao na Fejsbuku Ovanisjan, jedinice Oružanih snaga Azerbejdžana, „nemajući dovoljno mogućnosti da vode efikasne operacije, počeli su da pribegavaju očiglednim provokacijama. Između ostalog, u južnom pravcu linije razdvajanja azerbejdžanska vojska se grupiše u velikim grupama, neposredno duž karabaško-iranske granice (po reci Araks) i faktički, štiteći se granicom, pokušava da krenu u ofanzivu“.

Po njegovim rečima, uz pomoć ove taktike azerbejdžanska strana pokušava da izazove vojsku Karabaha da otvori vatru i, faktički, izvede napad na Iran.

„Nije isključeno da tokom ratnih dejstava azerbejdžanske jedinice, nemajući drugu opciju, povlače se i beže na teritoriju Irana“, rekao je on i dodao da iranska strana treba da spreči ovakvo ponašanje Azerbejdžana.

Uništavanjae azerbejdžanskog tenka

Ministar odbrane Azerbejdžana naredio vojsci da se „preduzmu sve moguće mere kako bi se oslobodila okupirana teritorija Azerbejdžana“ - Ministar odbrane Azerbejdžana Zakir Gasanov naredio je vojsci da napravi plan napada na vojno-stratešku infrastrkuturu jermenskih snaga u Nagorno-Karabahu uz primenu oružja velike razorne moći.

Takođe je naredio vojsci da se "preduzmu sve moguće mere kako bi se oslobodila okupirana teritorija Azerbejdžana".

Azerbejdžanski ministar odbrane je ujedno i zapretio jermenskim snagama da će, u slučaju da vojska Nagorno-Karabaha u napadu na azerbejdžanske položaje upotrebi raketne komplekse „Iskander“, biti pružen adekvatan odgovor.

Pregled političkih i drugih vesti za 07.10.

Iranski predsednik osudio slanje sirijskih „terorista“ u Nagorno-Karabah, upozoravajući da bi sukob mogao da izazove regionalni rat - Teheran ne može tolerisati raspoređivanje militanata iz Sirije u spornu regiju Nagorno-Karabah, gde borbe između Azerbejdžana i Jermenije ugrožavaju iransku granicu i mogu prerasti u regionalni sukob, upozorio je iranski predsednik Hasan Rohani.

Islamska republika će se usredsrediti na osiguranje "bezbednosti naših gradova i sela" koja izgledaju kao da su na dohvat ruke zalutalim granatama ili raketama koje dolaze iz zone sukoba, upozorio je iranski predsednik tokom sastanka vlade.

Neprijateljstva u kojima učestvuju Jermenija i snage osporavanog Nagorno-Karabaha s jedne strane i Azerbejdžana s druge, traju u relativnoj blizini susednog Irana. Stoga Teheran pomno prati dešavanja na terenu i ostaje zabrinut da se „ovaj rat neće pretvoriti u regionalni rat i da se neće proširiti“.

Prethodno su zalutale minobacačke granate ranile dete i oštetile nekoliko stambenih objekata u severnom iranskom selu, blizu granice sa Azerbejdžanom, preneli su iranski mediji.

Izlagajući brigu svoje zemlje, Rohani je naglasio da je "neprihvatljivo da određeni ljudi žele da prebace teroriste iz Sirije i drugih mesta u region [Južnog Kavkaza] i blizu naših granica". Iranski predsednik nije pojasnio koja zemlja pomaže u prebacivanju militanata iz sukobom zahvaćene Sirije, ali je rekao da je ova poruka preneta i Jerevanu i Bakuu.

U međuvremenu, Iran, koji deli skoro 760 kilometara granice sa Azerbejdžanom i mali deo granice sa Jermenijom, saopštio je da razvija mirovni plan za Nagorno-Karabah. Portparol ministarstva spoljnih poslova Said Hatibadeh nije detaljno obrazložio plan, ali je rekao da će sve regionalne zemlje biti uključene.

Spekulacije o "sirijskim plaćenicima" koji se slivaju u plamteće žarište Nagorno-Karabaha vode se od izbijanja sukoba 27. septembra.

Sergej Nariškin, šef Spoljnoobaveštajne službe Rusije, rekao je da "plaćenici iz međunarodne terorističke organizacije koji se bore na Bliskom Istoku dolaze zajedno sa ekstremističkim kurdskim grupama“.

Nariškin takođe nije naveo određenu stranu koja ima koristi od stranih militanata. Sirijski predsednik Bašar Asad bio je otvoreniji, direktno optužujući Tursku za usmeravanje sirijskih terorista u Nagorno-Karabah i za „podsticanje“ obnovljenih neprijateljstava. Francuski premijer Emanuel Makron takođe je izneo sličnu tvrdnju, pozivajući se na "pouzdane informacije".

Azerbejdžan i Turska, a koja je stala na stranu svog kavkaskog saveznika, dosljedno negiraju optužbe za upotrebu sirijskih plaćenika u ratom pogođenoj enklavi. Baku ih je nazvao „potpunom glupošću“ i „jeftinom političkom propagandom“. Takođe je saopšteno da su azerbejdžanske snage "dovoljno jake" i da im nije potrebna pomoć iz Ankare.

Zauzvrat, azerbejdžanska služba bezbednosti ustvrdila je da je prisluškivala radio komunikaciju sirijskih i iračkih Kurda u podršci Nagorno-Karabahu. Kurdska stranka sa sedištem u Siriji odbacila je izveštaj, saopštivši da Kurdi "imaju dovoljno svojih problema".

Putin razgovarao sa Alijevom o situaciji u Nagorno-Karabahu - Predsednici Azerbejdžana i Rusije Ilham Alijev i Vladimir Putin razgovarali su o eskalaciji u Nagorno-Karabahu. Ovo je prvi razgovor dvojice lidera od izbijanja neprijateljstava u regionu.

Razgovor je vođen na inicijativu Bakua.

„Predsednik Ilham Alijev čestitao je ruskom predsedniku rođendan i poželeo mu nove uspehe u državnim aktivnostima u korist razvoja i prosperiteta Rusije i dobro zdravlje“, saopštila je Alijeva služba za štampu.

"Šefovi država razgovarali su o situaciji oko jermensko-azerbejdžanskog sukoba oko Nagorno-Karabaha. Predsednik Ilham Alijev i predsednik Vladimir Putin razmenili su mišljenja o perspektivama azerbejdžansko-ruskih odnosa", dodaje se u saopštenju.

Putin: Nadamo da će konflikt u Nagorno Karabahu u najskorije vreme biti prekinut - Predsednik Vladimir Putin nazvao je dešavanja u Nagornom Karabahu tragedijom.

„To je tragedija. Jako smo zabrinuti jer i Azerbejdžan i Jermenija i Nagorno Karabah – sve su to teritorije na kojima žive ljudi koji nam nisu tuđi“, rekao je Putin u intervjuu „Rusija 24“.

On je naglasio da u Rusiji živi oko dva miliona Azerbejdžanaca i više od dva miliona Jermena.

Predsednik je dodao da je do okončanja konflikta daleko, ali da treba hitno obustaviti vatru.

„Ljudi ginu, veliki gubici su sa obe strane. Mi se nadamo da će u najskorije vreme konflikt biti prekinut“, rekao je on, dodavši da se nalazi u stalnom kontaktu sa jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom.

Predsednik je podsetio da je Jermenija članica ODKB i da Rusija ima određene obaveze prema Jerevenu u okviru tog dogovora.

„Što se tiče ispunjavanja Rusije svojih obaveza u okviru ovog sporazuma, mi smo ih uveh ispunjavali, ispunjavamo i ispunjavaćemo. Kao što znate, u stalnom sam kontaktu sa premijerom Jermenije i rukovodstvo Jermenije nije imalo nikakvih zamerki na to kako Rusija ispunjava svoje savezničke obaveze.“

„Jermenija spremna na recipročne ustupke na koje je spreman Azerbejdžan“ - Jermenija je spremna za ustupke kada je reč o konfliktu u Nagorno-Karabahu ako takva spremnost postoji i na strani Azerbejdžana, izjavio je jermenski premijer Nikol Pašinjan.

„Konflikti treba da se rešavaju na bazi uzajamnih ustupaka. Nagorno-Karabah je spreman, Jermenija je spremna na recipročne ustupke na koje je spreman Azerbejdžan“, rekao je Pašinjan u intervjuu za francusku agenciju AFP.

PSSE osudio „huškačku retoriku“ Turske - Nadzorni odbor Parlamentarne skupštine Saveta Evrope osudio je huškačku retoriku Turske u vezi sa sukobom u Nagorno-Karabahu i pozvao je Ankaru da prekine sa takvim akcijama, navodi se u saopštenju šefa nadzornog odbora PS SE Mihaela Ostrupa Jensena.

„Još jednom podsećam da su obe zemlje (Jermenija i Azerbejdžan), kada su postale članice Saveta Evrope, preuzele na sebe obavezu da rešavaju svoje sporove mirnim putem. Ta obaveza, koja je nametnuta svim državama-članicama, takođe podrazumeva da sve države-članice moraju da se uzdržavaju od svih akcija koje podstiču zaraćene strane da rešavaju svoje sporove upotrebom sile. S tim u vezi, članovi Odbora osudili su huškačku retoriku Turske, a takođe su izvestili o direktnom učešću u sukobu i pozvali tu zemlju da hitno prekine sa takvim akcijama“, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Jensen je takođe ukazao na to da je s tugom primio vesti o „tragičnom stradanju ljudi, kako civila tako i vojnika, izazvanim novim borbenim dejstvima između Jermenije i Azerbejdžana“.

„Ta borbena dejstva brzo prerastaju u rat punih razmera, koji ozbiljno ugrožava stabilnost u regionu“, istakao je Jensen, dodajući da „ne postoji alternativa za mirno rešavanje sukoba“.

Nariškin: Za Rusiju novi rat u Karabahu nedopustiv - Hiljade ekstremista koji se bore na Bliskom istoku, uključujući teroriste Nusra fronta, prebacuju se u zonu sukoba u Nagorno-Karabahu, izjavio je direktor Spoljnoobaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin.

„Prema informacijama dostupnim Spoljnoobaveštajnoj službi, aktivno se uvlače u zonu sukoba plaćenici iz međunarodnih terorističkih organizacija koje se bore na Bliskom istoku, između ostalog 'Džabhat al-Nusra', 'Firkat Hamza', 'Sultan Murad', kao i ekstremističke kurdske grupe. Pritom se radi o stotinama, pa čak i hiljadama ekstremista, koji računaju da će zaraditi na novom ratu u Karabahu“, rekao je Nariškin.

Prema njegovim rečima, oružana konfrontacija koja se rasplamsava u Karabahu poput magneta privlači militante iz različitih međunarodnih terorističkih struktura.

Kako je rekao, za Rusiju je novi rat u Karabahu nedopustiv, Moskva nije ravnodušna prema činjenici da u tom regionu ginu predstavnici prijateljskih naroda.

„Moskva je zabrinuta eskalacijom napetosti oko Nagorno-Karabaha. Za Rusiju, kao kopredsedavajuću Minske grupe OEBS-a, novi rat u regionu je neprihvatljiv. Takođe, uopšte nismo ravnodušni prema tome što tokom borbenih dejstava ginu predstavnici naših prijateljskih naroda – Jermenije i Azerbejdžana“, rekao je Nariškin.

Čavušoglu: Svaka zemlja bi trebalo da bude na strani istine, a istina je na strani Azerbejdžana - Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu izjavio je da "svi znaju koliko je Rusija uložila napora da se razreši konflikt u Nagorno-Karabahu, baš kao i Turska", te da je "stoga od izuzetne važnosti da se pokrene zajednički rad Moskve i Ankare po tom pitanju".

"Svaka zemlja bi trebalo da bude na strani istine, a istina je na strani Azerbejdžana, dodao je on.

„Sve zemlje, uključujući Rusiju, trebalo bi da budu na strani istine. Rusija je u sastavu minske trojke, ima odnose i sa Azerbejdžanom i sa Jermenijom, zbog čega mora da uloži mnoge napore kako bi se konflikt rešio. Mi želimo da uložimo još više napora, zato je i potreban zajednički rad“, rekao je Čavušoglu.

Turski ministar trenutno boravi u poseti Bakuu gde se sastao sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevom.

Tom prilikom Alijev je rekao da „Turska vodi politiku mira na Bliskom istoku i na Kavkazu“, te da takva politika već daje određene rezultate.

„Politika Turske u regionu je usmerena isključivo na mir. Situacija u vezi sa napadom Jermenije još jednom pokazuje da je Turska veliki autoritet u regionu, pa čak i u svetu, što nam daje dodatnu snagu“, rekao je Alijev.

Azerbejdžanski predsednik je ujedno rekao i da je od "izuzetne važnosti činjenica da su Azerbejdžan i Turska saveznice, što je danas očigledno ne samo narodima te dve zemlje, već i celom svetu".

Čavušoglu: Nalazimo se u Bakuu kako bi pružili podršku i solidarnost naše države i nacije bratskom Azerbejdžanu - Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu doputovao je u Azerbejdžan gde se sastao sa predsednikom te zemlje Ilhamom Alijevom i sa drugim predstavnicima azerbejdžanske vlasti.

Po sletanju na aerodrom u Bakuu, Čavušoglu je napisao na Tviteru da je on doputovao u Azerbejdžan kako bi podržao bratski azerbejdžanski narod.

„Nalazimo se u Bakuu kako bi pružili podršku i solidarnost naše države i nacije bratskom Azerbejdžanu“, napisao je Čavušoglu.

„Samo narod Karabaha uz podršku naroda Jermenije ima pravo da odlučuje o sudbini Karabaha“ - Predsednik parlamenta Nagorno-Karabaha Artur Tovmasjan izjavio je da je sukobe u ovom regionu isprovocirao Azerbejdžan, te da Stepanakert nema nameru da traži primirje.

„Rat je pokrenula vlast Azerbejdžana, ali ga sada vodi vojno i političko rukovodstvo Turske. Ovo nije rat Jermena i Azerbejdžanaca, to je pokušaj Turske da se ugura na Zakavkazje“, rekao je Tovmasjan.

Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica i strane države vide sve i trebalo bi da primene sankcije protiv turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Predsednik parlamenta Nagorno-Karabah je siguran da zvanični Baku nije uspeo u Karabahu, ali i smatra da bi Stepanakert trebalo da učestvuje u pregovorima o rešavanju sukoba u Karabahu.

„Samo narod Karabaha, uz podršku naroda Jermenije i dijaspore, ima pravo da odlučuje o sudbini Karabaha. Sada smo svi jedna porodica“, rekao je Tovmasjan.

Prema rečima predsednika parlamenta, zvanični Baku je doživeo fijasko u Karabahu i nije ispunio zadatke koje je pred njega postavila Ankara, tačnije nije uspeo da osvoji Stepanakert i Šuši. On je dodao da Karabah ne planira da traži primirje.

Situacija u Nagorno-Karabahu eskalirala je krajem septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba.

Alijev: Pitanje Nagorno-Karabaha treba da bude rešeno na osnovu istorijske pravde - Danas azerbejdžanska vojska napada samo vojne ciljeve, izjavio je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev u intervjuu za tursku televiziju „TRT Haber“ i dodao da pitanje Nagorno-Karabaha treba da bude rešeno na osnovu "istorijske pravde", a ona, kako je rekao, "govori da je Karabah drevna azerbejdžanska zemlja".

„To je već svima jasno i iz video-snimaka, svako to može da vidi. Borimo se samo protiv okupacione vojske Jermenije. Nikada se nismo borili protiv civilnog stanovništva. Ne činimo to danas i nikada to nećemo činiti“, navedeno je u saopštenju na sajtu azerbejdžanskog predsednika.

Jermenija, kako je naglasio predsednik, danas napada Azerbejdžan sa teritorije Jermenije.

„Jučerašnji napadi na Gendže izvedeni su sa teritorije Jermenije. Bilo je napada na Mingjačevir, gde imamo veliku stanicu. Jedna od granata pala je pored stanice. Istina, imaju takve granate da neke od njih nisu eksplodirale. Druge su u vazduhu eliminisale naši sistemi protivvazduhoplovne odbrane. Uvlače nas u ovu provokaciju kako bi i mi napali Jermeniju i da bi zatim izjavili celom svetu: Azerbejdžan nas je napao, spasite Jermeniju, odnosno, Jermenija se brani“, rekao je Alijev.

Erdogan: Jermenija mora da napusti okupiranu azerbejdžansku teritoriju - Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom saopštio da Jermenija "mora da napusti okupiranu azerbejdžansku teritoriju", navodi se u saopštenju njegove administracije.

Navodi se i da je Erdogan tokom razgovora obratio pažnju na to da „odluke Saveta bezbednosti UN i OEBS-a pozivaju Jermeniju da u potpunosti napusti okupiranu azerbejdžansku teritoriju“.

Prethodno je Erdogan izjavio da se nada da će Azerbejdžan nastaviti ofanzivu i osloboditi svoju zemlju u Karabahu.

„Azerbejdžan je već oslobodio veliku teritoriju. Nadam se da će nastaviti svoju borbu dok ne oslobodi sve svoje zemlje u Karabahu“, rekao je Erdogan.